top of page

Upoznajte osoblje: Elmir Jugo, nastavnik fizike i matematike


Čovjek tamne kose i svijetlih očiju, nosi crnu duksericu ispred tamne pozadine.

Danas razgovaramo sa Bloomovim nastavnikom fizike i matematike Elmirom Jugom. Studenti poznaju gospodina Jugu kao strastvenu i radoznalu osobu, sa kojim često četvrtkom igraju košarku ili fudbal. U ovom intervjuu gdin Jugo govori o radoznalosti, doživotnom učenju i dobijanju nagrada.


Reci nam nešto o sebi.


Ja sam Elmir Jugo, po zanimanju sam fizičar, i o ovoj školi sam več 4 pune godine. Predajem niz predmeta: u osnovnoj školi predajem fiziku; dok u srednjoj školi za IGSCE Levels, znači prva dva razreda srednje škole, predajem matematiku, fiziku, i kombinovane nauke; a za A level, to su 3. i 4. razredi srednje škole, predajem fiziku i matematiku. To je ukratko o meni.


Po prirodi sam radoznao tip; radoznala osoba koja je takodjer jako kompetitivna. Volim da se bavim sportom, bio sam profesionalni fudbaler dugo vremena; volim da vozim biciklo; uživam u prirodi; uživam u čitanju dobrih knjiga i dobroj muzici...


Šta ti smatraš za svoju svrhu ovdje u Bloomu?


Pa, svrha svih nastavnika generalno jeste da približe djeci ono što predaju. Ali opet, za mene je najveća svrha profesora, odnosno nastavnika, "cjeloživotno učenje".


Šta to znači? To je generalno privikavanje i učenje djece: kako da postanu bolji ljudi, kako da sazriju... I naravno, da se to sve potkuje onim što učimo djecu u okviru svojih predmeta. Znači, najbitnije da djeca odavde izađu sposobna za dalji život - ne samo da znaju samo putne činjenice - nego i da budu dobri ljudi, kulturni i druželjubivi. "Cjeloživotno učenje" je po meni primarni i krajni cilj za svakog učenika.


Cilj mi je, naravno, i da djeca zavole predmete koje ja predajem, odnosno generalno da zavole školu, da se ne osjećaju samo da je to mjesto koje moraju da posjećuju. Svi smo mi bili takvi; nismo voljeli odrđene predmete. Ali... Recimo, matematika je jako apstraktan predmet, fizika je dosta zanimljiva, možda čak i najzanimljiviji predmet - sad sam malo subjektivan naravno :)


Pokušavam da djeci na najbolji mogući način približim šta ustvari predstavlja fizika. Samo treba da čovjek bude radoznao. Kako se čovjek ne bi zapitao bilo šta: naprimjer kako radi ovaj kompjuter? Zbog čega je ustvari hlorofil ono zeleno u biljci? Što je to tako? Koji je razlog? Postoji neki razlog. Bukvalno se sve može fino objasniti, od makro do neke mikro skale, za jako male čestice.


To je nešto najbitnije, da razvijem, da probudim u djeci tu radoznalost, da se stalno pitaju neke stvari, da stalno žele da nauče novo, jer znamo da je nemoguće imati perfektno znanje. Znanje se samo može nadograđivati. Nikad ne može biti perfektno. Svaki dan učimo nešto novo, i bogatiji smo za neka nova iskustva.


Ti si veoma ambiciozan i strastven. Misliš li da je ovo važno prenijeti i na tvoje učenike? Ovaj osjećaj strasti prema učenju? Želiš li ih u tome voditi svojim primjerom?


Absolutno. Kada se završe lekcije, ja im često pričam kako sam ja došao do određenog nivoa - šta sam prošao, šta mi je sve trebalo da prođem. Kroz svoje primjere im pokušavam objasniti kako sam ja radio, šta mislim da je dobro, a i šta bi trebalo popraviti.


Ja sam imao nastavnika fizike koji je bio... Ne mogu reći da je grozan bio, ali je jako bio striktan, i nismo imali ikakvu potporu. Samo dobijem pet sveski i: "radi zadatke". To nije pravi put nastavnika, i absolutno to želim da ispravim. Sve ono što sam ja htio da mi bude nastavnik kad sam bio mali, pokušavam ja da budem ovoj djeci. Naravno ne mogu biti perfektan, to je daleko od toga, ali pokušavam da im podarim sve ono što je meni falilo. Da im dajem i znanje da bi kao ljudi bili kompletniji.


Šta su tebe naučili tvoji učenici?


Ja uvijek kažem to, i uvijek ću to reći: "Za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija", i to je stvarno tako. Koliko sam ja naučio učenike, mnogo su i učenici naučili mene.


Ja sam u Bloomu 4 godine - nije to malo, ali su jako brzo prošle. Koliko sam ja u ovoj školi dao, toliko je i škola meni dala. Mnogo sam bogatiji, jer sve ono sam radio radio sam pod okriljem škole. Nisam ja, Elmir, neka autonomna pokrajna koja se posmatra van Blooma, nego sam dio tog tima.


Jako mi je drago, i mogu da kažem da sam jako zadovoljan jer sam izveo jednu generaciju srednjoškolaca. Kad sam došao, ovo je banalan primjer, ti učenici nisu imali nikakvu želju ni za fiziku, a za matematiku pogotovo. Ja sam opet pričao sa njima, jer me to zanimalo: šta bi bilo da nismo imali prve dvije godine takve kakve smo imali?


Da li bi (ime učenice) uzela matematiku kao A level? Koji je jako bio bitan sada dok smo radili skupa i AST pripremali. Da li joj to bilo neka jako bitna karika da bi upisala Georgetown u Washington D.C.-u? Gdje bi je život odveo? Možda ne bi čak u Ameriku otišla.


Ja gledam sada sve kroz svoju prizmu. Kad sam pričao sa njom, što je stvarno fascinantno, ona je rekla: "Da vi niste bili tu, ja sigurno ne bih matematiku izabrala". To nije samo stvar toga, da ja možda znam nešto dobro objasniti. Mi smo imali sasvim drugačiji odnos nego što bi mogli imati u bilo kojoj drugoj školi. U smislu da smo uvijek tu jedne za druge ako imamo neki problem. Recimo danas su došli neraspoloženi... Djeca se mogu fino otvoriti da kažu: "Hej, ja sam danas neraspoložen, da li postoji mogućnost da danas ne radim ovo, da nešto treće radimo," i taj odnost učenik-nastavnik, pogotovo u srednjoj školi, nigdje drugo ne možemo dobiti. To je meni jako, jako bitna stvar.


Dakle, Bloom se razlikuje od drugih škola?


Absolutno, da jeste. Ja recimo nisam nikad predavao u standardnoj školi i uvijek sam govorio: meni primarni cilj u životu nije da budem nastavnik! Da se razumijemo, možda za dvije, tri godine odlučim da idem na PhD u Ameriku. Ali se dugo bavim poslom individualnog tutora, pa sam došao relativno spreman za ovaj način nastave. Nikad mi se nije sviđala nastava u standardnim školama gdje samo doneseš dnevnik, i sjedneš, ispredaješ, i prozivaš jedno po jedno sa pitanjima.


Ovdje puno više vremena mogu da provedem individualno s djecom i mogu tačno da pratim njihov pristup radu. Nije svaki čovjek isti, nije nadaren za iste stvari. Kroz obzervaciju učenika možeš tačno da vidiš, ne baš tačno, ali možeš puno bolje da vidiš njihove prednosti i mane. Na taj način, možeš da učeniku prilagodiš individualan pristup tačno onako kako bi on u najboljem mogućem vremenu i na najbolji mogući naćin savladao određeno gradivo.


Imaš li neku omiljenu uspomenu iz protekle školske godine?


Jako mi je draga uspomena sa takmičenja... Opet kažem, ja sam kompetitivan, i bitne su mi nagrade. Nije u smislu tog prvog, trećeg mjesta; nego kao dokaz da si ti ustvari dobar u onome što radiš.


Sama slika sad kao da se desilo jučer: Općinsko takmičenje gdje smo mi poveli pet učenika. Obično se vozi šest, ali nismo mogli zbog barijera u jeziku, jer je takmičenje na bosanskom jeziku. Obićno ide tri učenika iz 8. i tri učenika iz 9. razreda, i to je kao kompletan tim. Mi smo imali dva iz 9. i tri iz 8. razreda.


Kad smo mi završili sve testove, ja sa njima pričam - kakva će biti situacija, šta je ovo - ali još uvijek smo tu. Otprilike su oni sve super uradili, ali još uvijek nisu sigurni, koje bi mogli osvojiti mjesto. "Hajd", rekoh, "nije bitno. Bitno je da ste vi zadovoljni." I sad prvi tren kad mi ulazimo, i djeca vide rezultate, i taj njihov žar u očima što su osvojili to što jesu; to mi je ostalo fascinantno.


Znači, od svih ostalih škola, mi imamo prvo i drugo mjesto (9. razred); imamo prvo, četvrto i peto mjesto (8. razred), što je absolutno fascinantno. I kao škola smo mi, u zbiru, bili 200 bodova ispred svih. A ostale škole su sve imale po šest učenika, a mi smoih imali pet. I to je neka nagrada.


Ne mogu svi biti pobjednici. Ja se s tom filozofijom vodim. Recimo, sada učenici trče trku; sto učenika. Treba čestitati za tome što si istrčao trku. Ali ti nisi postigao isti uspijeh kao onaj prvi, koji je možda trenirao svaki dan, deset puta više od tebe. Ne može se u isti koš staviti prva i zadnja osoba. Ne. Absolutno treba čestitati učenicima i na zalaganju i na trudu, da si uradio šta si uradio. Ali mora se napraviti neka legalizacija zbog čega je ovaj ovdje prvi, zbog čega je drugi, treći, ili slično, i zbog čega je ovaj zadnji. To je bar moje mišljenje.


113 views0 comments

Kommentare


bottom of page